Историјски архив у Панчеву је установа културе која се бави заштитом архивске грађе и документарног материјала. У основне делатности архива спадају: вођење основних евиденција о архивској грађи и ствараоцима архивске грађе, обављање стручног надзора над класификацијом, одабирањем, архивирањем и чувањем архивске грађе, обављање стручног надзора над издвајањем безвредног документарног материјала који се налази код стваралаца грађе, преузимање, сређивање, обрада архивске грађе, израда информативних средстава о архивској грађи, обезбеђивање услова за коришћење архивске грађе, давање архивске грађе на коришћење приватним и правним лицима, обављање културно-образовне активности, објављивање архивске грађе, микрофилмовање и дигитализација архивске грађе.
Историјски архив у Панчеву основан је 31. јуна 1947. године, када је ГИОАПВ Војводине поставио руководиоца овог архивског подручја, професора Ђорђа Живановића и одредио да седиште подручја буде у Панчеву. Годину дана раније, на основу одлуке Одељења за просвету, 2. новембра 1946, Војводина је била подељена на девет архивских подручја. Једно од подручја било је и Панчевачко које је обухватало град и срез Панчево, срез Алибунар и срез Ковачицу.
На основу Решења Министарства просвете НР Србије, број 32355 од 12. јануара 1952. године, у Панчеву је основана Градска државна архива. И поред тога што је био основан као градска установа, Архив је задржао целокупно подручје које му је 1946. године било одређено.У периоду 1957-1964. оснивач Државне архиве у Панчеву, био је Народни одбор среза Панчево. Услед тога се и територијална надлежност Архива проширила и већ тада он је захватао подручје које је до данас остало непромењено, а које обухвата општине Панчево, Ковин, Ковачица, Алибунар и Опово.
Од 1. априла 1967. године Историјски архив у Панчеву је међуопштинска установа за општине Панчево, Ковин, Ковачица, Алибунар и Опово.
Историјски архив у Панчеву чува 853 архивскa фондa и збирке, који обухватају временски распон од 1718. године до прве деценије 21. века, у укупној количини од 9100 дужних метара. Територијална надлежност архива обухвата град Панчево и општине Алибунар, Ковачицу, Ковин и Опово.
Архивска грађа, која сведочи о богатој историји Панчева и Јужнобанатског округа, обухвата све области друштвеног живота. Кроз фондове управе и јавних служби, правосуђа, просвете, привреде и финансија, друштвено-политичких организација, културних, хуманитарних и спортских удружења, војних управа, верских установа, личних и породичних збирки, добија се свеобухватна слика о развоју овог дела Баната.
Према правилнику о организацији и систематизацији послова у Историјском архиву у Панчеву, бр. 01-1936/2025, утврђена је унутрашња организација и систематизација радних места са следећим организационим јединицама: Служба за опште послове, Служба за заштиту архивске грађе и документарног материјала, Служба за коришћење архивске грађе и документације – Документациони центар и Служба за фондове. Током 2025. године начињен је значајан корак у унапређењу система заштите архивске грађе. Реконструкцијом постојећих простора и улагањем у набавку опреме створени су услови за професионалан, одговоран и савремени приступ очувању документарног наслеђа оснивањем Лабораторије за конзервацију и рестаурацију папира.
Захваљујући лабораторији, Архив данас има могућност да на организован, континуиран и стручан начин одговори на изазове заштите културног наслеђа. Најугроженија архивска грађа пролази кроз поступке конзервације и рестаурације, чиме се продужава њен век, док се превентивним мерама конзервације спречавају даља оштећења.
Оснивање лабораторије представља не само технички и организациони искорак, већ и јасни израз посвећености Архива мисији очувања културног наслеђа. Она данас стоји као место стручног знања, одговорности и трајне бриге о прошлости, али и као инвестиција у будућност, како би генерације које долазе, имале приступ сведочанствима која обликују наше разумевање историје и идентитета.
ЗГРАДА – СЕДИШТЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА У ПАНЧЕВУ
Прве просторије за смештај богате архивске грађе додељене су Архиву 1951. године, у згради Српске православне црквене општине – у порти Успенске цркве. Четири просторије у порти Успенске цркве биле су брзо испуњене, те су 1956. године Архиву уступљене још три просторије на истом месту. Како ни то није решило проблем простора, накнадно су, поред постојећих, закупљене и две веће просторије. Када је 1965. зграда Магистрата уступљена установама културе, Музеју, Архиву и Библиотеци, Архив је задржао просторије у Успенској цркви и добио нове у згради Магистрата.
Коначно решење за смештај архивске грађе донето је 1979. године када је Архив пресељен у зграду касарне „Иван Милутиновић”, која је изграђена 1875. године, за потребе Седме хонведске регименте.
ДИРЕКТОРИ – УПРАВНИЦИ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА У ПАНЧЕВУ
Директори Архива у Панчеву били су: Ђорђе Живановић (1946-1953), др Миховил Томандл (1953-1955), Милан Првулов (1955-1970), мр Милан Тодоровић (1971-1987), Светозар Алмажан (в.д.1987-1988.), Милан Јакшић (1988-2017), Мирко Рупић (в.д. 2018-2019, директор 2019-2023), Бранислава Милковић (в.д 2023-2024), Драган Лончаревић (в.д. 2024-)